Lepa rec - stih po stih
- Detalji
,,Petre,budi se,zakasnices u skolu“,cujem mamu kako dovikuje.Bio sam umoran iako sam prethodno vece legao ranije.Ipak nekako ustajem iz kreveta i pocinjem da se spremam.Nisam hteo da zakasnim na prvi cas petog razreda.
Pamtim trenutak kada sam krocio na vrata ucionice.Vidim nove drugare,novi kabinet i bas nista me ne podseca na cetvrti razred.Prvo sam zauzeo svoju klupu.U tom trenutku nisam znao tacno sta treba da radim.Srce mi je lupalo kao da ce da iskoci iz grudi,hvatala me i panika.Nekako sam uspeo da se smirim.Kasnije se nije desilo nista posebno.Upoznali smo se sa razrednim i ostalim nastavnicima.Govorili su nam o gradivu koje cemo uciti.Razredni je bio fin,nasmejan i strpljiv.Pustio nas je da se predstavimo i upoznamo medju sobom.Na kraju dana mi je bilo lakse i bio sam opusteniji.
Prve dve sedmice smo ucili osnovno,a onda je krenulo ocenjivanje.To me nije iznenadilo niti uplasilo,znao sam da ce se to desiti.Snasao sam se i dobijao petice.Odlicno sam prosao i sto se tice drugara.Svi su dobri prema meni,a neki su mi vec postali najbolji prijatelji.
Iako su prosla samo dva meseca petog razreda,nekad imam osecaj da sam tu dugo.Mislim da i nije tako tezak i da ce se svi lepo uklopiti.
Petar Mijuskovic 5/1
- Detalji
Smrt je teška sama po sebi.Izgubiti bližnjeg je još teže.
Majka Jugovića nije ostala bez sinova i muža,već bez svega što je u životu imala.Hrabro je podnela njihovu pogibiju.Trudila se da nadjača svoju bol. U tome je uspevala i zbog toga je ona simbol izdržljivosti i hrabrosti.Bila je toliko jaka da je uspela sa Kosova da vrati sve što je iza najmilijih ostalo.Slušala je kuknjavu snaja,vrištanje konja,lavež junačkih pasa. Ali šta majčino srce nije izdržalo?Setila se ručica svoga sina Damjana. Setila se detinjstva,radosti i smeha tokom odrastanja svojih devet sinova,devet kosovskih heroja.To sećanje je polako topilo srce i dušu Majke Jugovića. Ona je simbol hrabrosti,ali i patnje,neizmernog bola. Toliku tugu čak ni herojska majka nije mogla izdržati. Otupelo od bola, krhko srce ugasilo se.
Danilo Aksentijević 6/3
- Detalji
Jedno đače prvače je već dovoljno naučilo da napiše pesmu posvećenu svojoj školi. To je Nika Radonjić Đorđević 1/4 - nadamo se budućim pesmicama.
Ruka u ruci
I pesme zvuci
Zastava đačka
Do zvezda stiže.
Tvoji su đaci
Svetski prvaci,
Ponosna krila
Svoga Dragiše.
- Detalji
Moja prijateljica Lija
Pametna je ona moja prijateljica Lija,
sa lovcima po šumi stalno šale zbija.
Ima puno drugara što je mnogo vole,
pa joj oni javljaju kad su došli da je love.
Psi je stalno jure al' im ona beži,
nekad brzo trči, nekad samo leži
i mrtva se pravi,
kad opasnost prodje u šumi se slavi.
I sve tako stalno u krug,
ali ja je volim, ona je moj drug.
Elena Perišić II/2
- Detalji
VERUJEM...
Vera-reč od samo četiri slova, a moćnija je od bilo čega. Da razjasnimo, verovati ne znači samo biti religiozan. Veru nosimo u sebi, ma koje god da smo veroispovesti.
Verovati ne znači čekati da nam se snovi ostvare, a da, pritom, ne preduzimamo ništa. Vera je lek za sve bolesti i ko taj lek pronađe, srećan je čovek.
Vera isceljuje, okrepljuje. Pročišćava nas od svega lošeg.
Zar postoji čovek koji ne veruje?
Svi mi verujemo. Izgubljeni-tražimo, nevoljeni-volimo, neshvaćeni-shvatamo. I svi verujemo. I ja verujem, ali još tragam. Tražim sebe i svrhu svog postojanja, jer, ako to ne pronađem, svrha mene i mog postojanja je protraćena. A to nikako ne smem i neću dozvoliti. Jer-verujem!
Verujem u dobre dane. Verujem u pravdu. Verujem da još ima dobrih ljudi. Verujem u reči, mada to donosi posledice, jer se reči retko kad pretvore u delo. Ali, reči nisu krive. Zato im verujem, a ljudima sve manje.
Verujem da postoji neko daleko mesto gde ćemo svi biti isti jer smo različiti. Verujem da će doći dan kada ću svetu moći da pokažem ko sam, a da zauzvrat ne dobijem samo bezdušnu osudu.
Znajte, vera je nesalomiva. Nepokolebljiva. Ma kakva da su vremena. Ma kakvi da su ljudi. Bar verujem da je tako...
Maja Ješić VIII/6