Aktivnosti
- Detalji
U četvrtak, 16. 11. 2023. godine u posetu času geografije su došli predškolci vrtića „Radiša Poštić“. Cilj njihove posete je upoznavanje dece sa nastankom vulkana i kako oni rade. Na početku su se upoznali sa samim pojmom vulkana, kakvi sve vulkani mogu biti i koji su najpoznatiji na svetu. Deca su aktivno učestvovala i javljali su se da dodaju ono što su oni znali. Nakon teorijskog dela izveli smo eksperimente gde su im prikazane erupcije vulkana. U samom izvođenju eksperimenata su učestvovala i deca što je njima bilo posebno zanimljivo i interesantno. Na kraju druženja svako dete je nacrtalo svoj vulkan
Deca su otišla zadovoljna i puna utisaka kako o ekspermentima tako i sa lepom utiscima vezanih za samu školu. EKO ŠKOLA
Nataša Basarić, nastavnik geografije
- Detalji
U holu škole, u ponedeljak 6. novembra obeležen je Dan urbanih regija. Prezentaciju i radionice za učenike četvrtog razreda (4/1 i 4/3) su pripremile učenice odeljenja 7/1 (Anđela Karličić, Đurđa Jovović i Milica Rabasović) sa nastavnicom geografije Natašom Basarić.
Na ovoj radionici prikazan je i treći deo enciklopedije učeničkih radova (Atlas država sveta, Atlas turističkih znamenitosti Srbije i Sveta i Atlas gradova sveta). Učenicima je predočen značaj obeležavanja ovog ekološkog dana, jer nas podsećaju na sve probleme naselja. Ekološki problemi naselja u svetu su gotovo identični, kao što su zagađenost vazduha, nedostatak čiste vode, povećavanje deponija, industrijska proizvodnja i načini odlaganja otpada. Takođe, cilj obeležavanja ovog dana je i da se kod učenika probudi svest o tom da očuvanje životne sredine gradova zavisi i od nas samih i da naše malo na globalnom nivou znači mnogo.
Učenicima četvrtog razreda su prikazani primeri najzelenijih i najpametnijih gradova sveta i na ovim primerima učenici su mogli da shvate da se može živeti i sa tehnologijom i automobilima ali bez zagađivanja životne sredine i uništavanja ekossitema gradova. Sve to su učenici naučili kroz brojne radionice koje su im pripremljene. EKO ŠKOLA
Nataša Basarić, nastavnik geografije
- Detalji
Svakog četvrtog ponedeljka u oktobru školski bibliotekari širom sveta obeležavaju svoj dan. Ove godine Međunarodni dan školskih bibliotekara obeležen je 23.oktobra u školskoj biblioteci. Tom prilikom realizovan je zanimljiv i informativan čas o značaju čitanja i razvoju pisma, kao i umetnička radionica pod nazivom „Čarolija reči“, a ciljna grupa su bili učenici odeljenja I4, jer kulturu čitanja i književni ukus treba negovati od najranijeg školskog uzrasta.
Uvodnu reč imala je bibliotekarka Milena Miloradović koja je učenicima poželela dobrodošlicu, podsetila ih na pravila ponašanja u biblioteci kao i na najznačajniju ulogu školskih bibliotekara – vaspitati čitaoce da zavole knjigu i da se sa poštovanjem odnose prema njoj, da uživaju u knjizi i da na taj način postanu radoznali i obrazovani mladi ljudi koji će kroz knjige graditi sopstvenu ličnost.
Potom je Veljko Živanić, učenik trećeg razreda, predstavio knjigu Jasminke Petrović „Od čitanja se raste“. Na zanimljiv način prvake je uveo u svet slova i dokazao im da smo, kada savladamo čitanje, na putu da naučimo sve. Svojom interpretacijom, Veljko je zasigurno pokazao kako se izražava i ponaša učenik koji puno čita i uči, te je na taj način uticao i na razvoj samopouzdanja kod mlađih drugara kao i na želju da postanu baš kao on. I ovoga puta dokazali smo da od vršnjačkog učenja koristi imaju svi, a cilj ovakvog angažovanja dece je i jačanje svesti o tome da je biblioteka između ostalog i prostor u školi u kome darovit učenik može da pokaže i plasira sopstvene snage, znanja i umenja.
Nakon izlaganja učenika trećeg razreda, bibliotekarka Milica Milošević govorila je o razvoju pisma. Kroz slikovitu prezentaciju prvaci su se upoznali sa izgledom klinastog pisma i hijeroglifa i trudili su se da odgonetnu njihova značenja; imali su priliku da vide na kakvim podlogama i čime su pisali Sumeri i Egipćani; saznali su ko je izmislio prvo revolucionarno pismo i zahvaljujući kom narodu su evropski narodi dobili slovni sistem od svega tridesetak znakova; po prvi put čuli su za osnivače slovenske pismenosti Ćirila i Metodija, kao i za njihove učenike, koji su sastavili ranu ćirilicu; podsetili su se koliko slova ima azbuka i ko je zaslužan za njen sadašnji izgled.
Posle prezentacije, učenik Veljko Živanić poklonio je prvacima obeleživače za knjige, koje su na časovima likovnog napravili učenici odeljenja III1.
Finalni proizvod ovog časa su glinene pločice, rad učenika prvog razreda, koji su poput starih Egipćana utiskivali slova u svežu glinu, a potom je sušili na suncu.
Školski bibliotekari se nadaju da će ova, kao i buduće aktivnosti vezane za knjigu, pismenost i biblioteku, učenicima ukazati na značaj čitanja u vremenu digitalnih tehnologija. FOTOGRAFIJE
Radionicu osmislili i realizovali:
Mirjana Glišić, učitelj I4
Jelena Krstović, učitelj III1
Milica Milošević, bibliotekar
Milena Miloradović, bibliotekar
- Detalji
Knjiga je čovekov prijatelj, ali je važno da i mi budemo prijatelji knjiga.
Znajući da je druženje sa knjigom zlata vredno, te da dete koje čita vremenom postaje čovek koji misli, iskoristili smo oktobar – mesec knjige, da se zapitamo: Da li i šta čitaju naša deca? Svesni da je čitanje zapostavljeno u eri digitalne tehnologije, osvrnuli smo se na interesovanja naših osnovaca kako bismo im približili čitanje, dali adekvatnu preporuku i vremenom obogatili školsku biblioteku naslovima koji se njima dopadaju. Polovinom meseca osmišljena su pitanja na koja su odgovarali učenici petog i šestog razreda, a anketiranju su se pridružili i pojedini učenici sedmog i osmog razreda.
Pitanja su bila sledeća: Da li voliš da čitaš? Zašto? U čemu se ogleda značaj čitanja? Ko ti je pomogao u otkrivanju sveta knjige? Kakve knjige ti privlače pažnju? Koliko često dolaziš u školsku ili gradsku biblioteku? Kojim knjigama bismo mogli obogatiti školsku biblioteku? Koju knjigu bi preporučio drugarima i zašto? Na internetu pronađi i prokomentariši jedan citat o knjigama i značaju čitanja.
Odgovori učenika bili su raznoliki. Preovlađuju, nažalost, oni koji ne vole da čitaju jer im je čitanje dosadno, a slobodno vreme radije provode na sportskim terenima i igrajući igrice. Pojedini se opredeljuju za audio-knjige, koje mogu preslušati bilo gde i bilo kada, jer „čitanje oduzima previše vremena“. Ipak, oni koji vole da čitaju smatraju da audio-knjige nikada ne mogu zameniti štampanu verziju. Nadu pružaju učenici čiji su odgovori izloženi na panou pod nazivom „Šta čitaju naša deca?“ Oni su prepoznali da se značaj čitanja ogleda u sledećim stvarima: čitajući bogatimo svoj rečnik i ulepšavamo govor, a citati iz knjiga nam pomažu da napišemo bolje sastave; pomoću knjiga saznajemo bitne stvari o životu, dalekim zemljama, običajima drugih ljudi; knjige nas čine srećnima, pomažu nam da oblikujemo slike sveta onako kako mi želimo, uvode nas u avanture koje nismo doživeli u stvarnom životu, predstavljaju beg od stvarnosti i problema, ali i ključ za rešavanje nedoumica koje nudi odrastanje; knjige grade samopouzdanje deteta, umiruju ljute i nervozne; knjige nas navode da saosećamo sa drugima i da razumemo različitosti; one nam pokazuju kako postupiti u određenoj situaciji i rešiti problem; predstavljaju, takođe, beg od samoće i dokaz da uz najboljeg čovekovog prijatelja nikada ne možemo biti usamljeni; pouke koje nam knjige nude pozitivno utiču na ponašanje čoveka, a ljudi koji su pročitali samo jednu knjigu treba se kloniti jer su nepromišljeni i mogu nas povrediti svojim rečima i postupcima.
U otkrivanju sveta knjige, učenicima su pomogli roditelji, čitajući im bajke u najranijem detinjstvu, kao i članovi šire porodice bake, deke i tetke. Pojedinim učenicima, koji su imali poteškoće sa čitanjem i odbojnost prema istom u prvom razredu, pomogli su učitelji i knjiga Jasminke Petrović „Od čitanja se raste“. „Naterani“ da čitaju i štivo koje im se ne dopada, a koje je sastavni deo lektire, učenici su otkrivali pisce i žanrove koji su im se svideli, te su tako zavoleli čitanje, čime su potvrdili da je put do zadovoljstva težak i da oni koji ne vole da čitaju samo nisu bili dovoljno uporni i motivisani da pronađu pravu knjigu za sebe.
Osnovcima pažnju privlače avanturistički romani, knjige o tinejdžerima, ljubavna tematika,komedije, naučno-fantastične knjige, horor priče, kriminalistika i trileri; iskreno priznaju da obožavaju knjige koje obiluju zanimljivim događajima koji će im održati pažnju od početka do kraja, da im je dosadna priča o sporednim stvarima i da nikako ne vole dela koja imaju mnogo strana; retki su učenici koji vole romane u kojima preovlađuju slikoviti opisi ljudi i predela.
Učenici retko dolaze u školsku biblioteku, a oni koji se opredeljuju za biblioteku u gradu kao razlog navode veći izbor knjiga i adekvatan prostor za izradu prezentacija ili projekta. Pojedini ne posećuju biblioteke jer više vole da kupuju knjige. Učenici bi voleli da školska biblioteka bude obogaćena popularnim naslovima, a najčešće navode: „Noćna škola“, „To“, „Senka“, „Gospodar prstenova“, „Hobit“, „Dnevnik štreberke“, „Vesela veštica Nika“, „Poslednji klinci na svetu“, „Sto sati mraka“, „Tajni vrt“, „Koliba u hrastovoj šumi“, „Sličice“, „Tajne dedinog kofera“, „Marga, čarobnica vetra“, „Ja, Aleksija“, „Ptice na vetar“, „Luna, mala teniserka“, „Maša u ulici na gredi“, „Neću da mislim na Prag“, „Doktor Dulitl“, „Bandoglavić Strahinja“, „Ratni konj“, „Troja“, knjige o Isidori Mun i Ajvi Poket...
Jedna od učenica kojoj srpski jezik nije maternji navodi da bi bilo poželjno da školska biblioteka ima više izdanja na engleskom jeziku, jer u Srbiju dolazi dosta dece iz inostranstva.
Među preporukama za čitanje izdvajaju se već pomenuti naslovi, ali i oni koji su sastavni deo našeg bibliotečkog fonda: „Zbogom mojih petnaest godina“, „Dečak u prugastoj pidžami“, „Magareće godine“, „Hajduci“, „Agi i Ema“, „Svemirski zmaj“, „Hajduk u Beogradu“, „Dnevnik Ane Frank“, „Dečaci Pavlove ulice“, „Oliver Tvist“, „Moj deka je bio trešnja“, „Moji heroji i ja“, gotovo sva dela Jasminke Petrović, priče o Džeronimu i Tei Stilton...
Jedna učenica petog razreda primećuje da se žanrovi koje bira menjaju, jer kako odrastamo menjamo stavove i mišljenja. S tim u vezi, nadamo se da će deca vremenom, uz našu pomoć, naučiti da kritički sagledaju sadržaj pojedinih dela koja navode. Rođeni u doba moderne tehnologije, takoreći, u najnezgodniji čas, kada se dobre knjige, pomešane sa hiljadama drugih ne vide, učenici, učitelji, nastavnici srpskog jezika i bibliotekari zaista su na teškom zadatku: Vratiti učenike knjizi! Ali kakvoj i na koji način? Ostaje nam da razmislimo i da damo odgovor na pitanje: Da li učenicima ugađati smislom siromašnim, a njima dopadljivim štivom, sa neizostavnim ilustracijama, jer „nešto im mora privući pažnju“ i „bolje da čitaju išta nego ništa“ ili ih povratiti ka svetu knjige i čitanju kao nemerljivoj vrednosti, posredstvom reči i dela koja su sama po sebi vrednost. Ona trajna i neuništiva. Ako je to uopšte moguće... Jer, ne zaboravite, Mark Tven je rekao: „Čovek koji ne čita dobre knjige nema nikakve prednosti nad čovekom koji ih uopšte ne zna čitati“, a Seneka „Nije važno koliko knjiga imaš, već koliko je dobrih“.
Ili sada, ipak, mora drugačije?
Milica Milošević
- Detalji
- Detalji
Tokom maja i juna meseca 2023. godine naša škola je učestvovala u prikupljanju podataka u okviru projekta "Ekološki identitet učenika osnovne škole u Srbiji" (ELIPS), čije sprovođenje i finansiranje je odobreno od strane Fonda za nauku Republike Srbije. Ovim istraživanjem obuhvaćeno je 46 gradskih i seoskih osnovnih škola na teritoriji Srbije. Istraživanje je realizovano u odeljenjima učenika sedmog razreda. Slučajnim uzorkom u istraživanju su učestvovali učenici odeljenja 7/3 (sadašnjeg 8/3).
Analizirajući dobijene podatke na nivou celokupnog uzorka učenika, učenici naše škole su pokazali najveći nivo ekološke pismenosti ostvarivši prosečan skor koji se nalazi u opsegu između 158 i 169 poena. Ovakve rezultate su ostvarili učenici iz ukupno 7 od 46 škola. Dodatne informacije.
Nataša Basarić, nastavnik geografije i koordinator