BESKRAJ

Snovi i java jedno su  sad

(Snovi gde samo tebe sam snio)

Stvarnost ovu razum je rad

Pokriti večno perjanom svilom.

Niti što ljubav kroje, i za te me vežu

Zlatni su konci ’medj' neba i tla

Veziva čežnje i stra’ sežu

Daleko od ovog beskrajnog sna.

Oči bistre u meni traže

Najveći onaj nemir i jad.

Al usne tvoje niti mi kroje

I za srce su moje večita glad.

U zagrljaj mi večni, najlepša, utoni

Ko mesec što grli nebeski sjaj.

U svet snova i ti promoli srce,

 a ruke mi svoje zauvek daj.

A nema reči da opišu sjaj,

oka tvoga boju...

I sve što moglo bi slutiti na kraj

Ipak pamti samo lepotu tvoju.

                                                   Uroš Tišma