VERUJEM...

Vera-reč od samo četiri slova, a moćnija je od bilo čega. Da razjasnimo, verovati ne znači samo biti religiozan. Veru nosimo u sebi, ma koje god da smo veroispovesti.

Verovati ne znači čekati da nam se snovi ostvare, a da, pritom, ne preduzimamo ništa. Vera je lek za sve bolesti i ko taj lek pronađe, srećan je čovek.

Vera isceljuje, okrepljuje. Pročišćava nas od svega lošeg.

Zar postoji čovek koji ne veruje?

Svi mi verujemo. Izgubljeni-tražimo, nevoljeni-volimo, neshvaćeni-shvatamo. I svi verujemo. I ja verujem, ali još tragam. Tražim sebe i svrhu svog postojanja, jer, ako to ne pronađem, svrha mene i mog postojanja je protraćena. A to nikako ne smem i neću dozvoliti. Jer-verujem!

Verujem u dobre dane. Verujem u pravdu. Verujem da još ima dobrih ljudi. Verujem u reči, mada to donosi posledice, jer se reči retko kad pretvore u delo. Ali, reči nisu krive. Zato im verujem, a ljudima sve manje.

Verujem da postoji neko daleko mesto gde ćemo svi biti isti jer smo različiti. Verujem da će doći dan kada ću svetu moći da pokažem ko sam, a da zauzvrat ne dobijem samo bezdušnu osudu.

Znajte, vera je nesalomiva. Nepokolebljiva. Ma kakva da su vremena. Ma kakvi da su ljudi. Bar verujem da je tako...  

Maja Ješić VIII/6