I ja sam želeo da dohvatim mesec

Uveče razmišljao sam ja,

hteo bih da idem čak do Meseca.

Sanjao bi njegov sjaj,

i legao bi na Mesec taj.

Jeo bi materijal njegov,

naravno sir žuti,

odličnog ukusa malo ljuti.

Kotrljao bi se, padao, snovi mi nestaju i beže,

pa bi se vratio,

jer sam se setio da nema Zemljine teže.

Sišao sam u grad svoj,

rekao ljudima kako je strašno,

pa mi je smetao Meseče sjaj tvoj,

je si li sad ljut, zašto bacaš prah što liči na brašno.

Hteo sam da ga skinem sa neba,

I hoću te Meseče, tako ti i treba,

A sad mi plačeš ko mala beba.

Bacio sam snažno koplje jedno,

da ga srušim, da plače bedno,

i u tom trenu počne da pada,

ja se smejem, a mene budi mama i baba.

Strahinja Krunić V/2