,,Petre,budi se,zakasnices u skolu“,cujem mamu kako dovikuje.Bio sam umoran iako sam prethodno vece legao ranije.Ipak nekako ustajem iz kreveta i pocinjem da se spremam.Nisam hteo da zakasnim na prvi cas petog razreda.

       Pamtim trenutak kada sam krocio na vrata ucionice.Vidim nove drugare,novi kabinet i bas nista me ne podseca na cetvrti razred.Prvo sam zauzeo svoju klupu.U tom trenutku nisam znao tacno sta treba da radim.Srce mi je lupalo kao da ce da iskoci iz grudi,hvatala me i panika.Nekako sam uspeo da se smirim.Kasnije se nije desilo nista posebno.Upoznali smo se sa razrednim i ostalim nastavnicima.Govorili su nam o gradivu koje cemo uciti.Razredni je bio fin,nasmejan i strpljiv.Pustio nas je da se predstavimo i upoznamo medju sobom.Na kraju dana mi je bilo lakse i bio sam opusteniji.

      Prve dve sedmice smo ucili osnovno,a onda je krenulo ocenjivanje.To me nije iznenadilo niti uplasilo,znao sam da ce se to desiti.Snasao sam se i dobijao petice.Odlicno sam prosao i sto se tice drugara.Svi su dobri prema meni,a neki su mi vec postali najbolji prijatelji.

      Iako su prosla samo dva meseca petog razreda,nekad imam osecaj da sam tu dugo.Mislim da i nije tako tezak i da ce se svi lepo uklopiti.      

Petar Mijuskovic 5/1