Aktivnosti
- Detalji
Knjiga je čovekov prijatelj, ali je važno da i mi budemo prijatelji knjiga.
Znajući da je druženje sa knjigom zlata vredno, te da dete koje čita vremenom postaje čovek koji misli, iskoristili smo oktobar – mesec knjige, da se zapitamo: Da li i šta čitaju naša deca? Svesni da je čitanje zapostavljeno u eri digitalne tehnologije, osvrnuli smo se na interesovanja naših osnovaca kako bismo im približili čitanje, dali adekvatnu preporuku i vremenom obogatili školsku biblioteku naslovima koji se njima dopadaju. Polovinom meseca osmišljena su pitanja na koja su odgovarali učenici petog i šestog razreda, a anketiranju su se pridružili i pojedini učenici sedmog i osmog razreda.
Pitanja su bila sledeća: Da li voliš da čitaš? Zašto? U čemu se ogleda značaj čitanja? Ko ti je pomogao u otkrivanju sveta knjige? Kakve knjige ti privlače pažnju? Koliko često dolaziš u školsku ili gradsku biblioteku? Kojim knjigama bismo mogli obogatiti školsku biblioteku? Koju knjigu bi preporučio drugarima i zašto? Na internetu pronađi i prokomentariši jedan citat o knjigama i značaju čitanja.
Odgovori učenika bili su raznoliki. Preovlađuju, nažalost, oni koji ne vole da čitaju jer im je čitanje dosadno, a slobodno vreme radije provode na sportskim terenima i igrajući igrice. Pojedini se opredeljuju za audio-knjige, koje mogu preslušati bilo gde i bilo kada, jer „čitanje oduzima previše vremena“. Ipak, oni koji vole da čitaju smatraju da audio-knjige nikada ne mogu zameniti štampanu verziju. Nadu pružaju učenici čiji su odgovori izloženi na panou pod nazivom „Šta čitaju naša deca?“ Oni su prepoznali da se značaj čitanja ogleda u sledećim stvarima: čitajući bogatimo svoj rečnik i ulepšavamo govor, a citati iz knjiga nam pomažu da napišemo bolje sastave; pomoću knjiga saznajemo bitne stvari o životu, dalekim zemljama, običajima drugih ljudi; knjige nas čine srećnima, pomažu nam da oblikujemo slike sveta onako kako mi želimo, uvode nas u avanture koje nismo doživeli u stvarnom životu, predstavljaju beg od stvarnosti i problema, ali i ključ za rešavanje nedoumica koje nudi odrastanje; knjige grade samopouzdanje deteta, umiruju ljute i nervozne; knjige nas navode da saosećamo sa drugima i da razumemo različitosti; one nam pokazuju kako postupiti u određenoj situaciji i rešiti problem; predstavljaju, takođe, beg od samoće i dokaz da uz najboljeg čovekovog prijatelja nikada ne možemo biti usamljeni; pouke koje nam knjige nude pozitivno utiču na ponašanje čoveka, a ljudi koji su pročitali samo jednu knjigu treba se kloniti jer su nepromišljeni i mogu nas povrediti svojim rečima i postupcima.
U otkrivanju sveta knjige, učenicima su pomogli roditelji, čitajući im bajke u najranijem detinjstvu, kao i članovi šire porodice bake, deke i tetke. Pojedinim učenicima, koji su imali poteškoće sa čitanjem i odbojnost prema istom u prvom razredu, pomogli su učitelji i knjiga Jasminke Petrović „Od čitanja se raste“. „Naterani“ da čitaju i štivo koje im se ne dopada, a koje je sastavni deo lektire, učenici su otkrivali pisce i žanrove koji su im se svideli, te su tako zavoleli čitanje, čime su potvrdili da je put do zadovoljstva težak i da oni koji ne vole da čitaju samo nisu bili dovoljno uporni i motivisani da pronađu pravu knjigu za sebe.
Osnovcima pažnju privlače avanturistički romani, knjige o tinejdžerima, ljubavna tematika,komedije, naučno-fantastične knjige, horor priče, kriminalistika i trileri; iskreno priznaju da obožavaju knjige koje obiluju zanimljivim događajima koji će im održati pažnju od početka do kraja, da im je dosadna priča o sporednim stvarima i da nikako ne vole dela koja imaju mnogo strana; retki su učenici koji vole romane u kojima preovlađuju slikoviti opisi ljudi i predela.
Učenici retko dolaze u školsku biblioteku, a oni koji se opredeljuju za biblioteku u gradu kao razlog navode veći izbor knjiga i adekvatan prostor za izradu prezentacija ili projekta. Pojedini ne posećuju biblioteke jer više vole da kupuju knjige. Učenici bi voleli da školska biblioteka bude obogaćena popularnim naslovima, a najčešće navode: „Noćna škola“, „To“, „Senka“, „Gospodar prstenova“, „Hobit“, „Dnevnik štreberke“, „Vesela veštica Nika“, „Poslednji klinci na svetu“, „Sto sati mraka“, „Tajni vrt“, „Koliba u hrastovoj šumi“, „Sličice“, „Tajne dedinog kofera“, „Marga, čarobnica vetra“, „Ja, Aleksija“, „Ptice na vetar“, „Luna, mala teniserka“, „Maša u ulici na gredi“, „Neću da mislim na Prag“, „Doktor Dulitl“, „Bandoglavić Strahinja“, „Ratni konj“, „Troja“, knjige o Isidori Mun i Ajvi Poket...
Jedna od učenica kojoj srpski jezik nije maternji navodi da bi bilo poželjno da školska biblioteka ima više izdanja na engleskom jeziku, jer u Srbiju dolazi dosta dece iz inostranstva.
Među preporukama za čitanje izdvajaju se već pomenuti naslovi, ali i oni koji su sastavni deo našeg bibliotečkog fonda: „Zbogom mojih petnaest godina“, „Dečak u prugastoj pidžami“, „Magareće godine“, „Hajduci“, „Agi i Ema“, „Svemirski zmaj“, „Hajduk u Beogradu“, „Dnevnik Ane Frank“, „Dečaci Pavlove ulice“, „Oliver Tvist“, „Moj deka je bio trešnja“, „Moji heroji i ja“, gotovo sva dela Jasminke Petrović, priče o Džeronimu i Tei Stilton...
Jedna učenica petog razreda primećuje da se žanrovi koje bira menjaju, jer kako odrastamo menjamo stavove i mišljenja. S tim u vezi, nadamo se da će deca vremenom, uz našu pomoć, naučiti da kritički sagledaju sadržaj pojedinih dela koja navode. Rođeni u doba moderne tehnologije, takoreći, u najnezgodniji čas, kada se dobre knjige, pomešane sa hiljadama drugih ne vide, učenici, učitelji, nastavnici srpskog jezika i bibliotekari zaista su na teškom zadatku: Vratiti učenike knjizi! Ali kakvoj i na koji način? Ostaje nam da razmislimo i da damo odgovor na pitanje: Da li učenicima ugađati smislom siromašnim, a njima dopadljivim štivom, sa neizostavnim ilustracijama, jer „nešto im mora privući pažnju“ i „bolje da čitaju išta nego ništa“ ili ih povratiti ka svetu knjige i čitanju kao nemerljivoj vrednosti, posredstvom reči i dela koja su sama po sebi vrednost. Ona trajna i neuništiva. Ako je to uopšte moguće... Jer, ne zaboravite, Mark Tven je rekao: „Čovek koji ne čita dobre knjige nema nikakve prednosti nad čovekom koji ih uopšte ne zna čitati“, a Seneka „Nije važno koliko knjiga imaš, već koliko je dobrih“.
Ili sada, ipak, mora drugačije?
Milica Milošević
- Detalji
- Detalji
Tokom maja i juna meseca 2023. godine naša škola je učestvovala u prikupljanju podataka u okviru projekta "Ekološki identitet učenika osnovne škole u Srbiji" (ELIPS), čije sprovođenje i finansiranje je odobreno od strane Fonda za nauku Republike Srbije. Ovim istraživanjem obuhvaćeno je 46 gradskih i seoskih osnovnih škola na teritoriji Srbije. Istraživanje je realizovano u odeljenjima učenika sedmog razreda. Slučajnim uzorkom u istraživanju su učestvovali učenici odeljenja 7/3 (sadašnjeg 8/3).
Analizirajući dobijene podatke na nivou celokupnog uzorka učenika, učenici naše škole su pokazali najveći nivo ekološke pismenosti ostvarivši prosečan skor koji se nalazi u opsegu između 158 i 169 poena. Ovakve rezultate su ostvarili učenici iz ukupno 7 od 46 škola. Dodatne informacije.
Nataša Basarić, nastavnik geografije i koordinator
- Detalji
Odeljenja drugog razreda celodnevne nastave obeležila su Dečju nedelju novim druženjem. Bili su gosti odeljenjima celodnevne nastave u OŠ "Milica Pavlović". Odmerili su snage na pozornici, u fiskulturnoj sali i na sportskim terenima. Pobedilo je veliko srce učenika celodnevne nastave obe škole. FOTOGRAFIJE
- Detalji
Povodom Evropskog dana jezika učenici odeljenja VII2, VII4 i VII5 sa svojom profesorkom engleskog jezika Olgom Filipović priredili su sadržajan program na engleskom, ali i drugim stranim jezicima (italijanskom, nemačkom, francuskom i ruskom). “Jezička čarolija” je osvrt na Britansku književnost, istoriju, muziku i način života, kao i karakteristike engleskog i drugih jezika. Glavna poruka jeste da učenjem stranih jezika bolje spoznajemo bogastvo i lepotu svog, maternjeg jezika. VIDEO
- Detalji
U petak, 29. septembra 2023. u našoj školi obeležen je Evropski školski sportski dan. Učenici odeljenja I1 i I2 koji pohađaju celodnevnu nastavu zajedno sa svojim učiteljima realizovali su poseban čas fizičkog i zdravstvenog vaspitanja kao odgovor na slogan #BeActive (Budi aktvan). Za učenike je organizovan poligon za vežbanje. Kroz brojne vežbe oblikovanja, izdržljivosti i koordinacije učenici su odgovorili na slogan, a akcenat je stavljen na značaj fizičke aktivnosti i razvoj kulture vežbanja kod dece. VIDEO
- Detalji
U utorak, 26. septembra 2023. godine, u našoj školi obeležen je Evropski dan jezika kroz organizovane kreativne i edukativne radionice u školskoj biblioteci i holu škole. Učešće u ovim radionicama uzelo je pet odeljenja prvog i drugog razreda, i to I1, I2, I4, I6 i II4. Uvodnu reč imala je bibliotekarka naše škole Milica Milošević koja je učenike upoznala sa obeležavanjem Evropskog dana jezika, ali i brojnim drugim zanimljivostima u vezi sa stranim jezicima. Usledio je i kratki edukativni film "Talk to me" u kome su učenici mogli da poslušaju i uvide šarenolikost različitih jezika. Nakon filma učenice sedmog razreda naše škole predstavile su se monologom i dijalogom na nekoliko stranih jezika, dok su učenici mlađih razreda imali priliku da pogađaju o kojim jezicima je reč. Učenici prvog i drugog razreda pokazali su izuzetan sluh za prepoznavanje stranih jezika - engleskog, nemačkog, francuskog, ruskog i italijanskog. Učenici su realizovali radionicu u dva termina raspoređeni u po pet grupa - Srbija, Velika Britanija, Nemačka, Italija i Čuvari planina. Kako se navedeni jezici izučavaju u našoj školi od 1. do 8. razreda, stvaralački rad u okviru ove radionice bio je usmeren ka njima. Poslednja grupa, nešto drugačijeg naziva, našla je svoje mesto u ovoj radionici jer se, pored Evropskog dana jezika, 26. septembra obeležava i Svetski dan čistih planina. Dva važna datuma implementirali smo u jednu tematsku aktivnost. Svaka grupa učenika dobila je određenu temu i zadatak da nacrtaju pojmove koji su u direktnoj vezi sa temom. Na primer, škola - sveska, knjiga, olovka, učitelj, i sl. Uz pomoć učenika starijih razreda deca su imala priliku da se upoznaju sa izgovorom pojmova koje su nacrtali na drugim, stranim jezicima. Predstavnici grupa prezentovali su radove uz pomoć učenika starijih razreda, učitelja, ali i nastavnika stranih jezika Ivane Kićanović, Olge Filipović i Milene Miloradović. Nastavnice stranih jezika imale su ključnu ulogu prilikom prevođenja pojmova na engleski, nemački i italijanski jezik. Finalni proizvod ove radionice je englesko-italijansko-nemačko-srpski slikovni rečnik.FOTOGRAFIJE
Radionicu osmislili i realizovali:
Mirjana Glišić, učitelj I4
Stefan Karapavlović, učitelj I1
Mia Kovačević, učitelj I2
Dragan Mitrović, učitelj I6
Milka Đurović, učitelj II4
Milica Milošević, prof. srpskog jezika (bibliotekar)
Milena Miloradović, prof. italijanskog jezika (bibliotekar)
Ivana Kićanović, prof. engleskog jezika
Olga Filipović, prof. engleskog jezika
- Detalji
Dana 17.9.2023. na inicijativu učenika 8-2 OŠ "Dragiša Mišović" i njihove razredne Tanje Petrović uz pomoć roditelja realizovane su van nastavne aktivnosti ovoga puta u prirodi, gde su deca uživala i imala prilike da se druže, razvijaju međuljudske odnose nauče šta sve krasi naš kraj i Ovčarsko Kablarsku klisuru. Pored samog izlaska na Kablar, deca su imala priliku i da posete naš prirodnjački muzej u Ovčar Banji upoznaju se sa florom i faunom , da zajedno ručaju i podele svoj obrok kao i nezaboravnu vožnju vozom od Čačka do Banje i nazad. Sigurno da će ovako lepe akcije ostati u njihovim sećanjima kao nešto nezaboravno i podsticati ih šta znači jedan timski duh i drugarstvo. Čestitke 👏👏👏 deci, razrednoj i roditeljima na sjajnoj tematskoj nedelji i primer za druge škole kako i na koji način možemo uticati jedni na druge da razvijamo naše kompetencije. Dragan Stevanović, Lukin tata stručni vođa puta
- Detalji
Još jedna izložba kućnih ljubimaca u sećanje na našu Ivanu Davidović, nastavnicu engleskog jezika, u saradnji sa Kinološkim društvom Dragan Radović - Džoni. Pogledajte FOTOGRAFIJE i FOTOGRAFIJE 1
- Detalji